Deca uživaju u vodenim sportovima, a malo stariji u poseti različitim gradovima i državama. Putovanje ne sme da bude skupo, a opet mora da bude zanimljivo.
Evo kako izgleda putovanje do Akvapolisa i Palića iz ugla jedne porodice:
Pasoše imamo, a za Palić nam pasoš i nije potreban i - odluka je pala.
Kako je Akvapark na samo 34 kilometra od Palića, nije mi bilo teško da donesem odluku. Na internetu u slobodno vreme tražim opise, iskustva drugih vezana za Akvapolis, ali šturo. Nema tu konkretnih informacija, šta i kako treba da radim. Poneki redak na nekom od posećenijih foruma, ali ništa značajno. Sam sajt vodenog parka je preveden na srpski, ali tu čak nema ni adrese, niti direkcija kako da stignete do tamo.
Išli smo obilaznicom oko Beograda gde su nas, naravno, zatekli radovi na putu. Prva naplatna rampa je kod Stare Pazove -240 dinara putarina, a druga u Sirigu - 330 dinara. Odatle nam je preostalo još 77 kilometara do Subotice.
Čim pređete našu granicu na Horgošu, ogromna gužva. Graničari nas posavetuju da pređemo na nekom od druga dva prelaza: Bački vinogradi Ili Kelebija. Pratili smo put do Kanjiže, ušli u centar i na kružnoj raskrsnici produžili pravo, zatim ušli u Novi Kneževac. Sa desne strane nam je bila čuvena fabrika “Aleva”.
Sledeće mesto je bilo Kustur, a posle njega Đala. Neverovatno, ali čim ugledate veliki most sa leve strane još malo produžite pravo, i stigli ste. Bilo je mnogo slobodnog mesta za parkiranje, tako da smo ubrzo krenuli u oblizak grada. Ono što me je oduševilo: kao pešaci morali smo da pređemo na levu stranu mosta jer je na desnoj trotoar isključivo namenjen biciklistima i svi to poštuju. Inače, od samog ulaska u Mađarsku sa leve strane je biciklistička staza i naravno veliki broj ljudi koji je koriste. Posetili smo trg Klauzal, gde smo uspeli da nađemo menjačnicu, kao i da probamo Langos, nešto poput naše mekike, premazane pavlakom i kačkavaljem. Svratili smo i u poslastičarnicu na “čuvenu Doboš tortu” kako sam na nekom domaćem formumu pročitala, ali ona je bila prepuna margina i poprilično neukusna, te smo ostali razočarani. Ono što svakako raduje - kafa je jeftinija nego u Beogradu. Nemate mnogo menjačnica u gradu i meštani uglavnom ne znaju da Vas upute. Kažu ekonomisti, što siromašnija zemlja, to više menjačnica pa verovatno ne čudi što su kod nas na svakom koraku.
Akvapolis
Kako smo stigli u vodeni park oko 16 sati, tražili smo karte od 16,30h kada oni računaju istu po drugoj tarifi. Deca do 4 godine ne plaćaju, pa smo mi ukupno potrošili 9.500 forinti za ulaznice. Dobili smo po plastičan sat koji je i ključ za garderobni ormarić gde bez problema ostavljate sve stvari.
Pored svakog fena je i klupica, a pored ormarića veliki broj svlačionica. Imali smo sreće da nije bilo gužve pa nije ni bilo čekanja na toboganima. Do dva najviša se isključivo dolazi liftom. Oni počinju i završavaju se u zgradi, ali ostatak tobogana je zapravo van zgrade. Deci preko 120cm je dozvoljeno korišćenje tobogana, s tim da i ona moraju da se spuštaju sama. Pored tobogana koji uopšte nisu “opasni” niti preterano brzi, za nas je najveca atrakcija bio porodični wellness, bazen sa temperaturom 32 stepena Celzijusovih, koji je pravi raj za bolove u leđima i podvodnu masažu.
Topovi koji izbacuju vodu su u vremenskim talasima. Ovaj deo je povezan i sa spoljnim bazenom gde je temperatura vode oko 39 stepeni i pravo je uživanje gledati kako voda isparava, dok je vama prosto rečeno “mnogo dobro”.
U samom parku postoji i obična igraonica za sve mališane kojima možda tobogani nisu dovoljna atrakcija. Sreli smo veliki broj naših ljudi iz Subotice i Novog Sada, koji često skoknu do ovog parka. Kažu da je cena dnevnog polupansiona u hotelu po osobi 55 evra, da je hrana više nego dobra i obilna.
Najveća zamerka parku su loše odrađeni spojevi na toboganima tako da smo svi odrali kupaće kostime, pa je moj iskreni savet da za ovu avanturu koristite neke stare modele, jer šteta je nepopravljiva.
Krenuli smo dalje. Prešli smo autom preko Tise (onaj most sa početka teksta), skrenuli na put broj 5 koji vas vodi do Horgoša, ali bez plaćanja vinjete. Na granici smo se zadržali desetak minuta.
Raj na Jelen salašu
Mirna noć bez automobila i gradske gužve je ono za šta naša mala porodica upotrebljava izraz “priceless”. Nakon buđenja deca nisu znala da li će prvo skakati na trambolini, ljuljati se ili klackati, hraniti ribice ili jednostavno uživati u obilasku. Da je samo koji stepen temperatura bila viša, spas bismo potražili u bazenu. Kažu ljubazni domaćini, i oni koji dođu leti kod njih na kafu mogu da se brčkaju, sunčaju, igraju...
Često im u goste dolaze poslovni ljudi i svi oni koje su vaučerom bliski prijatelji obradovali. Kako i ne bi, kada preovlađuje internacionalna kuhinja, po potrebi i vegeterijanska. Svih 65 kreveta često zna da bude popunjeno, pa je dobro svoj dolazak najaviti ranije.
Obilazak Palića
ZOO vrt na paliću. Malo je reći da nas je isti oduševio. Vi ste u stvari u prelepom parku, okruženju koje vas ispunjava u potpunosti i pri tome imate prilike da vidite više od 600 životinja. Ceo vrt je napravljan tako da u njemu zaista uživate.
U jednom delu vrta je i igralište za decu, tako da budete spremni da dva sata provedete u njemu.
Po završetku obilaska zoo vrta, puni utiska dođosmo do Jezera. Palić je, prema legendi jezero nastalo od suza pastira Pavla koji je tu izgubio svoje stado pa je zato voda u jezeru slana. Po drugoj priči, jezero je ostatak Panonskog mora koje je u pradavna vremena postojalo na ovim prostorima.
Mi smo obišli centar, posetili Ženski štrand, Veliku terasu, Muzički paviljon, Spomen česmu i statuu Lajoša Vermeša. Naša deca su vozila rolere i bicikl, dok smo mi uživali u prelepom danu.
Po preporuci prijatelja, zaobišli smo restorane oko jezera, več smo posetili Suboticu.
Oko 18 sati, krenuli smo put Beograda. Za sve vozače bitno, nije bilo gužve.
Za sve vas, ako planirate slično, bitna informacija je da treba da odvojite sve ukupno oko 150 evra, s tim da ne računam trošak za nove kupaće kostime. On je ipak samo naš, jer smo mi vas upozorili na vreme.
Izvor www.decjisajt.rs
