Švajcarska

Švajcarska

ŠVAJCARSKA - Švajcarska konfederacija je bogata i uređena zemlja u srcu Evrope, nadaleko čuvena po satovima, siru i čokoladi. Najvećim delom svoje teritorije obuhvata Alpe, sastoji se od 26 kantona, ravnopravni jezici kojima govori oko sedam i po miliona stanovnika su francuski, nemački, italijanski i romanš (retoromanski jezik kojim se služi oko 35.000 ljudi u kantonu Graubinden). Glavni grad je Bern, dok je valuta i posle svih pritisaka Evropske unije ostao franak. Većinu stanovnika čine rimokatolici, ali odmah za njima su protestanti i prema poslednjem popisu preko 20 procenata stanovnika čine stranci.

Raritet iz istorije ove zemlje jeste podatak da je od 1291. kada je uspostavljena kao konfederacija, tokom svih ratova Švajcarska ostala neutralna, iako su joj Ujedinjene nacije to osporavale i u čiju su organizaciju ušle kao punopravna članica tek 2002. godine. Od decembra prošle godine Švajcarska je prihvatila vizni režim Šengenskog sporazuma.

Kao turistička destinacija, Švajcarska je pre svega zanimljiva zimi, zbog mnogobrojnih skijaških centara. Voz je osnovno prevozno sredstvo i njime može da stigne bukvalno svuda. Splet žičara između malih sela i zaseoka vodi do najviših i najekstremnijih skijaških staza. Leti je turista manje, ali gostiju ima iz čitavog sveta jer je priroda potpuno netaknuta. Iako nema more, Švajcarska se prostire između dva velika jezera - Ženevskog (Lemana) i Bodenskog, oko kojih sve podseća na Mediteran. Od arhitekture i uskih uličica preko uvala i marina, mediteranskog bilja i palmi, do akvaparkova i turističkih brodića, svakome se desi da na trenutak da zaboravi da se ne nalazi na moru.

Duž obale Lemana, od Ženeve preko Lozane, Vevea, Lutrija, Montrea i Vilneva, pa sve do granice sa Francuskom i nadaleko čuvenog mesta Evijan, na svakom ćošku može se videti po neki srednjovekovni dvorac, uglavnom pretvoren u ekskluzivni hotel. „Borivaž“, „Mirador“, „Viktorija“, samo su neki od njih i uglavnom nisu na samoj obali, ali pogled sa njihovih terasa na vodu i visoke planine prekrivene snegom adekvatno i koštaju, pa u njima odseda samo evropska elita. A kad smo već kod elite, Švajcarska je meka za prebogate i poznate. Od Čarlija Čaplina koji je poslednje dane svog života proveo u Veveu, Odri Hepbern, Izabele Ađani, preko Mihaela Šumahera, Kimija Raikonena, Pereza Dekueljara, Tine Tarner, pa i naše Ane Ivanović, mnogi su svoje bogatstvo donosili u Švajcarsku, što zbog sigurnosti, a verovatnije zbog izuzetno niskog poreza na dohodak.

Ono čega takođe ne nedostaje su i tvrđave, između kojih se prostiru nepregledni vinogradi i u svakom od njih možete degustirati vino po ne baš niskoj ceni. Primera radi, vino „šardone“ u Dvorcu orlova u mestu Egl košta nešto više od 10 evra za čašu od dva deci!

Švajcarci piju mnogo vina, uglavnom i belo i crno tokom iste večere, čiji meni otprilike izgleda ovako: belo vino kao aperitiv, zatim salata, pa glavno jelo, tu se prelazi na crno vino, onda sirevi (u ovoj zemlji se proizvodi 450 vrsta), pa desert i kafa i na kraju čaša konjaka.

Za oko sat vremena vožnje od jezera, po uskim, ali veoma dobro održavanim putevima, možete se naći podno snegova u planinarskim domovima gde se jedu fondi i raklet, jela od sireva, tradicionalni švajcarski specijaliteti. Sa terasa puca pogled po visoravnima na kojima pasu krave, možda najunosniji artikal ove alpske zemlje. Osim sireva, alpsko mleko je glavni sastojak čuvene švajcarske čokolade. Fabrika „Nestle“ prva je na svetu počela da je proizvodi, a Anri Nestle je autor nadaleko poznate i cenjene tzv. „crne čokolade“. Danas možete svuda na svetu kupiti „tobleronu“, „milku“ ili neku od „lindt“ čokolada, a sami Švajcarci pojedu godišnje u proseku 11,6 kilograma!

A ako ste se ikada pitali ko je izmislio „musli“, odgovor se krije baš na ovom mestu. Isto važi i za restovani krompir, tortu „španski vetar“, a Švajcarska je postojbina i kontroverznog pića „apsint“. O industriji satova ne treba ni govoriti, jer su „omega“, „roleks“, „tag hojer“ i „svoč“ brendovi koji sami za sebe govore.

Ono što svakako ne treba propustiti tokom boravka na Lemanu jeste vožnja brodom po jezeru i vozom oko jezera. Iako košta mnogo (po stotinak evra), svaki sekund prizora zaustaviće dah, ali će za samo nekoliko sati prikazati sve lepote koje nudi zemlja satova, sireva i čokolade.